А како смо били ми

Онако за душу своју,

По гитари неке акорде хватам,

Замишљам косу твоју,

И да те нема схватам.

Лагано настају песме речи,

Мелодија добија свој ток,

Живот ме полако лечи,

Напуштам наш вољени док.

Хеј, а како смо били ми,

Прелеп и складан пар,

И лагано смо све напустили,

Јер се угасио љубави жар.

И остаје иза нас море,

Да причу о нама зна,

Остају таласи да жуборе,

О нашим врелим ноћима.

И све оне барке што плове,

Чуваће љубави наше траг,

И нека нас даље путеви воде,

На неки нови љубавни праг.