Емоције једног идијота

Свануо је и тај дан,

Када одлука је пала,

Реших живот свој да мењам,

Више нећу бити, ја будала.

Доста су ме користили људи,

И мислили да сам, сељак глуп,

Више ништа ме не чуди,

Онај ко ме не зна, он је туп.

Ако желиш мене поред себе,

Довољно је да си човек свој,

Никад нећу оставити тебе,

Јер ја сам пријатељ твој.

Када људи схвате како живот иде,

Биће касно тада да исправе све,

Могу само да се стиде,

Ал не да мењају, своје поступке.

Емоције једног идиота,

Сам себи ознаку сам дао,

Доста ми је лажнога живота,

Устао сам знајте, нисам пао.

Чврсто стојим са образом чистим,

Поносан на поступке своје,

Знам да немам чега да се стидим,

Јер увек сам био, што је моје то и твоје.