Не дирај рану


Бол и туга срцем пролазе,

Сузе као реке надолазе,

Плачем као дете малено,

Плачем јер сам без тебе остао.

Рекла си да ништа не осећаш,

Да ме не желиш да ти не требам,

Одбила си љубав што пружах ја,

И ко зна коме другом отишла.

Ал нека судбина таква је,

Ја ћу те једном преболети,

Али знај доћи ће душо дан,

Кад ћеш и ти неког волети.

Тада ћеш се мене сетити,

Уздах ћеш душо пустити,

А ја ћу бити негде с'другом загрљен,

И бићу срећан, бићу човек њен.

Само те молим тада не тражи ме,

И небуди старе успомене,

Иди опет неком другом ти,

А мене пусти с'њом да остарим.

Коментари

Популарни постови са овог блога

Божанска је ствар

Отишла је