Граде мој

И тако ти ја мој Београде,

Размишљам шта и како даље,

И тако ти ја мој Београде,

Не знам да ли идем или остајем.

И гледам по улицама твојим,

И гледам те зграде и пракове,

И замишљам у мислима мојим,

Да за тебе и мене још боље постоји.

А не знам где нас воде,

Путеви наши луди,

Мој Београде две реке твоје,

Да ли ће опрати све зле ћуди.

И да ли ће стати да нас руше,

И тебе и мене мој вољени граде,

И да ли ће опет као некад,

Твоја врата да покрену зарђале шарке.

Стани размисл и заустави време,

Реци свима да има наде за тебе и мене,

Покрени неко ново лепше доба,

Мој Београде сјај врати себи и срећу срца мога