Србија брате

Сивило се надвило, туга земљу слама,

Све је више беде и политичкога срама,

Судбину нам кроје, неки мали папци

Најежим се када читам, какви су нам чланци.

Видим папазјанију, свакакве персоне

Држе нама придику, хоће да нас сломе,

Све смо прогутали које каква говна,

Више нисмо народ, смешнији смо и од кловна.

Где је онај понос и одлика наша

Понос наших ђедова и снага крајпуташа,

Нема више борбе и нема више жара,

Наместили смо гузу цео свет нас сада кара.

Свету земљу Србију развлаче ко слину

У својој земљи брате глумимо мањину.

Традиција наша није нека врана,

Да позоба је свако ко зрно са длана,

Поносан смо народ прошлост нам је славна,

Зашто то заборављамо и ЕУ нам је главна.

Зашто неко други да прича шта да радим,

Откад тако живим из гована се вадим.

Стремимо Европи као биће боље,

А од Европе имам само главобоље,

Цене и намети њихов то је стандард,

Боле курац Немца што је Србин гладан.

Стави прст на чело породицу штити,

Традицију поштуј и да видиш шта ће бити,

Никад Србин није био туђа марва,

Увек поносно је стајао и имао шарма.

Нема браћо,сестре предаје Европи,

Историја наша може све да их поклопи,

Дивљаци из шуме кроје нам судбину,

Ускраћују славну прошлост свакоме Србину.

Манастири наши службују одавно,

Америко сило ти си била село равно.

Хеј, брате Србине,

Хајде мало мрдни ти из љуштуре,

Хеј, сестро Српкињо

Прст на чело ајмо сад сви заједно.

Једну земљу имамо,

У њој децу гајимо,

Ајде да их дигнемо,

И на свето место вратимо.