Тебе нема више

Борим се са собом и својим животом,

Себе сматрам смртником и поредим са скотом,

Не знам како и куда ћу сада,

У мени краљ туге влада.

Љубим жене лаке конзумирам пиће,

Не осећам се више као људско биће,

Тебе нема више не постојиш,

А ипак сваки дан крај мене стојиш.

Цигарета у руци утеху ми пружа,

Вене ми живот као ружа,

Нема више осмеха на моме лицу,

Тражим сопственог убицу.

Бедно се вучем улицама града,

Љубавних парова пролази парада,

А тебе нема више не постојиш,

А ипак сваки дан крај мене стојиш.

Причам у празно и песме слушам,

Јадна је и напаћена моја душа,

Слама се свет око мене,

Због једне предивне жене.

Будућност је тамна и пуста,

Зашто си уопште у мој живот ушла,

Тебе нема више не постојиш,

А ипак сваки дан крај мене стојиш