Одлазим
Знам живот уопште није наиван,
И баш ми је жао што морам ја,
Да ти кажем да одлазим,
Да морам душо да те напустим.
Наша љубав више не може да опстане,
Крај тебе не могу да останем,
Судбина води ме на другу страну,
Баш ми је жао,ал остављам те саму.
Ни мени све ово није лако,
Неговорим ово тек тако,
Срце и мене моје боли,
Ал шта ћу кад се боји да воли.
Нисам навикао тако да живим,
Не знам да волим и обавеза се бојим,
Можда си права и баш заслужујем тебе,
Али схвати ја ипак бежим од себе.
Волео сам,то уопште није ми страно,
У животу љубав је оно главно,
Али имам ожиљак што много боли,
Зато срце више не може да воли!
Баш ми је криво што се све ломи на теби,
Али веруј ми да ја стварно тако неби,
Да сам знао избего бих сусрет наш,
Не бих дозволио за мене,уопште да знаш.
Коментари
Постави коментар
Hvala Vam na kometaru. Kakav god da je znači mi kao autoru zbog budućeg puta u umetnosti!