Народе мој

Понекад се питам у чему је фора,

Имали дијалога или разговора,

Донео сам одлуку нека буде срање,

Само ја одлучујем шта је благостање.

Народне су масе заведене причом,

На телевизији,све је окићено кичом,

И нема више потребе да ме неко мења,

Успешан сам, паметан и за поколења.

Док мене било није Ви сте били марва,

Сада све имате ту су парови и фарма,

Градови све лепши фонтане се граде,

Редовна весеља, гејовске параде.

Платиш све рачуне један свежи леба,

Сваких четри дана једеш, шта ти више треба,

Стиснеш мало буљу па уплатиш нет,

Па на фејсу рођо,опозиција си љута и веома прек.