Волим, воли ме

Сумњам у снове, сумњам у све,

Да ли постоје, уопште речи те,

О којима маштам за којима патим,

Према којима идем не желим стати.

Али путу никад краја,

Изгледа да се вртим у круг,

За мене не постоје врата раја,

И не постоји животни друг.

Желим само да неко ми каже,

Нежно једном да воли ме,

Мисија моја ту нек стане,

Да више срце моје не боли ме.

Да ми је само једном да чујем,

Да осетим додир особе те,

Да ме више туга не трује,

И да некоми  каже волим те.


Коментари

Популарни постови са овог блога

Божанска је ствар

Не дирај рану

Отишла је