Вечно човек твој

Још једна ноћ коју не спавам,

Још једна ноћ да не сањам,

Још боли и туга навире,

Из ока још суза извире.

Хиљаде суза срце, ће да препукне,

Колико ми недостајеш луткице,

Зидове бих рукама рушио,

Само трен да бих те љубио.

Све реке и мора бих  прешао,

Све бих снове у јаву ја претворио,

Само да будем поред тебе знај,

Да будем вечно човек за тебе ја.

Ти си мени душо потребна,

Туга ме стиска око појаса,

плачем, а нема суза из ока,

дођи спаси, што те воли човека.