Суза мушка

Пустио сам ноћас сузу друже,

Ону мушку најтежу,

Пекла ме је док је ишла,

По мом грубом образу.

Да ли вреди да се лије,

Суза мушка из мог ока,

Када она негде вино пије,

Никада јој било жао није.

Ма заборавићу и отићи некој другој,

Доста је патње, бола и туге,

Проведох живот узалудно,

Ко да не постоје жене друге.

И нек прође нека иде,

Свака суза неk истече,

Када њеном срцу жао није,

Нека буде ово задње вече.

Нека сузе пеку образ мој,

И нек буде тако,

Променићу живот свој,

Другим путем ја отићи лако