Вечно сећање

Једног дана када прође све,

Сви проблеми и све невоље,

Једног дана када одем ја,

У земљу снова и спокоја.

Тог ће дана да процвета цвет,

Што ће људе сећат на мене,

Тог ће дана рећи свет,

Ипак добар човек био је.

Тек кад неког нема сетиш се,

Тек се онда тргнеш заувек,

Ал тад само једно остаје,

Вечна туга, вечно сећање.

И како брзо иду године,

Све јаче је и јаче сећање,

Мисли лете слике не бледе,

Све свеће до краја догоре.

И свака ноћ и детаљ сети те,

Да је био неко крај тебе,

и да сада с`неба гледате,

и посматра твоје потезе.