Али не иде

Пре и после тебе ја сам онај исти,

Човек који своју прошлост чисти,

Остављам трагове где год да кренем,

Питам се мислиш ли и ти на мене.

Путујем возовима који не иду нигде,

Желим само до тебе да стигнем.

Али не иде, нема предаје,

Жив се човек на све навикне!

Дочекујем зоре уморан тужан и сам,

Из дана у дан за тебе све више везан,

Борим се с'тугом и судбином својом,

Живим и причам са сликом твојом.

Путујем возовима који не иду нигде,

Желим само до тебе да стигнем.