Тренутак један

Још један дан се завршава,

Почиње ноћ за душу најтежа,

Тада се сећам свега што било је,

Свакога погледа, сваке реченице.

И памтим пољубце, сваки додир твој,

И сваки шапат и оно мали мој,

Све што си рекла сад јe сећање,

Јер ко зна где си и ко љуби те.

И реци сада муке скрати ми,

Боже зашто ми је не остави,

Какав је ово живот несрећан,

Зашто је сретох кад ми није суђена.

Ничашавинатугуми неубија,

Нипесмаштосвиратихос`радија,

Ништаовеноћими непомаже,

Тугаместискаинепрестаје.

Бардајошједноммогудавидимје,

Идајојкажемколикотешкоје,

Мождасесетикакобилоје,

Мождасевратииопетљубиме.