Кафана ми утеха

Шетао сам дуго, дуго,

Улицама града мог,

Дружио се само с'тугом,

Што дошла је у живот мој.

Тужно јеца виолина,

Сваки звук је велик бол,

Загрљај ми сада треба,

И пољубац срећо твој.

Вино точи пријатељу,

Кафана ми утеха,

А, свирачу свирај ону,

Где је моја вољена.

Дај још једну туру,

Конобару друже мој,

Можда ми је она задња,

На починак идем свој.