Само Бог

Све више ме слама и боли,

Немам никог ко ће да ме воли,

Као да нестало је све,

Да не постојим и да нема ме.

Зрак сунца више не греје ко пре,

Ни природа није,што била је,

Неки чудан имам осећај,

Као да ме и она оставила.

А када око себе погледам,

Видим људе како срећно пролазе,

Да ли се ја не уклапам,

Ил је судбина да будем сам.

Само Бог зна истину,

Само Бог може ми помоћи,

Послати жену праву ка мени,

Да ме воли,и љубав да ми да.

Све моје песме пуне туге су,

Сви моји дани пролазе у очају,

Све снове које сањам ноћима,

Све ми каже душа си усамљена.

Пријатељи ме теше речима,

Још није она права наишла,

Стрпи се буди у души јак,

Своју праву љубав сачекај.