Пламтим

Поглед уперен ка хоризонту,

У бескрају се ломи сјај,

Осећам се ко на фронту,

И памтим њен загрљај.

Да ли она памти мене,

Питање је сад,

Дал се сећа, има успомене,

Колико је волех тад.

Имали, бар понекад,

Барем у минути једној,

Неко сећање на мене,

Па макар било бледо.

Остаје ми само да се надам,

Да замишљам да ме она памти,

Живот тече даље ја, не падам,

У мислима још сам млад и пламтим!