Љубав и само љубав

Да ли сањам или опет бујно маштам,

Можда трипујем или желим да ми прашта,

Више не знам да ли лажем или не,

Она је ту лепша него пре.

У мом срцу опет крв је врела,

Да буде опет самном судбина је хтела,

Опет самном она хладне ноћи дели,

Вратила је срећу, улепшала живот цели!

Тешко је било када није била ту,

Плакао сам, пио,сањао у сну,

Молио сам Бога да се мени врати,

Да љубав права цвета не срце да пати.

Услишио је молитве дошо јој у сан,

Показао јој како без ње живим ја.

Рекао јој,он прави човек је за тебе,

Иди код њега извуци га из беде. 

Сада срећни шетамо улицама града,

У срцима нашим опет љубав влада,

Загрљени страсно и опет скупа,

Прошлост је заборављена сувише је глупа.

Поново је грлим осећам је телом целим,

Све ћу да јој пружим,мрву хлеба с'њом да делим,

Биће вечно поред мене док нас смрт не растави,

Нека разлог наше смрти буде баш од љубави.