Сам са собом

Године су притиснуле мене,

Скупио се сав у срцу бол,

Љубио сам друже многе жене,

Уживао ја у чину том.

Али сад је наступила туга,

Све ми више прија кад сам сам,

Ни птица се не враћа са југа,

Кад је болна и у сузама.

У мислима сам са собом,

А за столом с`вином другујем,

И сећам се кад сам био с`тобом,

А сад болан ево тугујем.

Кад би хтело да се врати,

Оно време кад сам био млад,

Па да срце више и не пати,

И да има ову памет сад.